Фрањевачки самостан се налази у центру Бача, органски уклопљен у средњовековну урбану матрицу. Ради се о древном култном месту, са дугим континуитетом коришћења, на шта упућује материјал из касне антике, на који се наилази. Ради се о најкомплекснијем културном добру на територији АП Војводине, са најдужим континиутетом коришћења у првобитној, сакралној намени. Данашњи комплекс чини црква Узнесења Маријиног и самостански склоп, у облику квадрата, са унутрашњим двориштем, клаустром. Изградња је почела крајем 12. века, када су припадници витешког реда Каноници св. Гроба Јерусалимског изградили мању једнобродну романичку цркву. Готичком обновом фрањеваца у другој половини 14. века изграђене су зграде самостана и високи и масивни торањ уз светиште. Након пада Бача под турску власт, црква је све до ослобођења 1686. била претворена у џамију (сачувана је михрабска ниша у јужном зиду). Године 1688. фрањевачка провинција из Босне преузима самостан. Барокна обнова обухватила је и цркву и самостан, чији је карактеристични квадрат формиран од 1724. до 1770. године.
Међу бројним штафелајним сликарским делима посебно се издваја италокритска икона Богородице Умиленија (Радосне Госпе Бачке), рад мајстора Диме из 1684. године, као и слика Тајна вечера, уље на платну димензија 580 x 190 cm, на источном зиду трпезарије, рефекторијума – дело Паулуса Антониуса Сенсера из 1737. године. О животу овог култног места сведочи богата ризница, библиотека са старим и ретким књигама, литургијско рухо, рукотворине, сачувани предмети који су раније били у свакодневној употреби (за припрему и послуживање хране, израду тканина, ковачки алат).

Активности на истраживању, заштити и презентацији Фрањевачког самостана у Бачу трају од 60-тих година 20. века, са дужим прекидима, а од 2006. године одвијају се у оквиру Развојног пројекта интегративне заштите „Векови Бача“. Истараживања су интензивирана 2011. године у светлу открића средњовековне фреске Распећа Христовог са Богородицом, осликане на јужном контрафору цркве, који је био интегрисан у зид куле – звоника у 14. веку. На основу резултата недеструктивних анализа, специјалних снимања, физичко-хемијских анализа подлоге и бојеног слоја, обављених археолошких истраживања и архитектонских анализа, стилских аналогија, закључено је, да је фреска настала у 13. веку. Позиција налаза и уметнички израз фреске, као и резултати свеобухватних истраживања, довели су до предузимања радова током којих је у оквиру италијанско-српског пројекта фреска конзервирана и рестаурирана. Средствима Министарства културе формирана је и капела за чудотворну икону Богородице са Христом (Радосна Госпа), а представљена је слојевитост живота храма од 12. до 18. века.

КОНЗЕРВАЦИЈА И РЕСТАУРАЦИЈА СЛИКЕ "ТАЈНА ВЕЧЕРА" ИЗ ФРАЊЕВАЧКОГ САМОСТАНА У БАЧУ

Слика Тајна Вечера која се налазила на зиду трпезарије у Фрањевачком самостану у Бачу, уље на платну великих димензија 580 x190 цм, због радова на њеној конзервацији и рестаурацији пренета је крајем лета 2011. године у конзерваторску радионицу Покрајинског завода за заштиту споменика културе.
Тајна вечера је ранобарокни рад из 1737. године, рађен према неком од графичких предложака из XVII века. Приликом испитивачих и радова на чишћењу откривено је да је аутор овог дела А. П. Сенсер, осијечки барокни сликар, а наручилац П. Штромер. Радња је смештена у затвореном простору, а динамика је грађена на јаким светлосним контрастима и драматичним покретима тела и одеће светитеља. Занимљиво је да осим фигуре Христа и дванаест апостола на слици су још додате четири фигуре са десне и две са леве стране. Празан простор у композицији сликар је искористио да постави стубове и драперије. Већ 1767. године овдашњи редовник Дидакус Кронић извршио је прву обнову слике. Други преслик је урадио чешки сликар Матија Ханиш 1805. Последња забележена поправка слике извршена је од стране суботичког сликара Антуна Кујунџића 1940. Сви подаци о аутору и рестаурацијама забележени су у доњем левом углу на латинском језику.Конзерватоско –рестаураторски третман У 2011. години завршени су испитивачки радови: физико-хемијске анализе попречних пресека, снимање X-зрацима, снимање UVи IR зрацима.

У другој фази конзерваторско-рестаураторских радова извршено је:
А). постављање слике на радни рам,
Б). исправљање деформација на слици насталих раслојавањем платна уз помоћ влажења и вакум пумпе,
В). уклањање новијег лака, старих преслика и ретуша,
Г). китовање оштећених места,
Д). израда ретуша.

Оно што није било познато на почетку конзерваторско-рестаураторских радова на слици Тајна вечера је велика оштећеност оригинала са неколико слојева преслика, што је отворило питања око опредељења поступка радова на даљој реконструкцији оштећења бојеног слоја. Слика је враћена на оригинални рам који је поправљен и ојачан и тренутно чека враћање у самостанске просторије или наставак радова на реконструкцији, што зависи од става стручњака-историчара уметности који се баве проучавањем дела овог аутора из барокног периода.
Радовима је руководио сликар – конзерватор Марио Вукнић.

НАГРАДA ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ ЗА КУЛТУРНО НАСЛЕЂЕ
/ НАГРАДA ЕВРОПЕ НОСТРЕ 2018. ЗА ТВРЂАВУ БАЧ

Покрајински завод са поносом обавештава јавност да је пројекат конзервације Тврђаве Бач добио Награду Европске уније за културно наслеђе / Награду Европе Ностре 2018. Награда је добијeна у Евопској години културног наслеђа 2018, у великој конкуренцији, што овом постигнућу даје још већи значај. Жири је оценио да „Овај пројекат је изузетан пример очувања наслеђа, базиран на интердисциплинарности и сарадњи. Да би се ово постигло, лидери пројекта су искористили европске изворе за истраживања и обавили потребна претходна испитивања, што је довело до примене одговарајуће стратегије управљања. Стално се улаже напор да се пажљивом конзервацијом очувају аспекти остатака тврђаве. Поред тога, постоји јака образовна компонента, важна за цео регион".

На овај начин, поред Покрајинског завода, као иницијатора и носиоца Пројекта (аутор др Славица Вујовић) дато је признање и Општини Бач, оснивачу Фонда „Векови Бача“ (данас Музејска јединица „Векови Бача“ у саставу НБ „Вук Караџић“), Технолошком факултету Универзитета у Новом Саду, за истраживања материјала и едукацију и Музеју Војводине који је урадио поставку археолошког материјала (аутор Небојша Станојев). Имајући у виду ове, али и друге партнере, институције подршке и пријатаље, осмишљен је мото Награде „Уједињени до нове вредности“.