ТВРЂАВА БАЧ

Локација на мапи

Тврђава Бач припада типу „Воденог града“ прилагођеног за одбрану у мочварним теренима и чине га утврђени замак са барбаканом и подграђе,смештени на речном меандру реке Мостонге (притоке Дунава). Плато на коме је смештена тврђава важан је археолошки локалитет,настањен у континуитету од млађег неолита. Прва градитељска фаза везује се за период 1338-1342. и угарског краљаКарла Роберта Анжујског. Од средине 15.века започета је интензивна градња и прилагођавање новим ратним техникама у склопу ојачавања јужне границе пред турским освајањима. Турци су освојили тврђаву 1529.године и користили је све до ослобођења 1686.године. Тврђава је минирана током Ракоцијевог устанка 1704.године, после чега никада није обнављана,ни коришћена. Иако је у значајној мери изгубљен физички интегритет,сачувани елементи тврђаве упућују на развијену фортификациону школу Високе готике, са детаљима ране италијанске ренесансе.

Значај:
Свакако да је најзначајнија тврђава у Бачкој она по којој је област између Тисе и Дунава добила своје име. Бач се у изворима наводи као Civitatis Bachiensis 1351. и
1464. године али и као Оppidum Bach 1433, 1466, 1474, затим као Сastrum Bachiense 1491, 1492, 1493. године. Овај водени град, чине: подграђе са кулом, улазном капијом тзв. шиљком, барбакан и утврђени замак. Заузима и данас као и некада простор унутар некадашњег меандра реке Мостонге, притоке Дунава. Континуитет насељавања ове високе коте у широј зони Подунавља може се пратити од праисторије до позног средњег века. Тврђава у облику шанчева постојала је почетком наше ере али њене градитеље није могуће поуздано идентификовати. Бач је још 535. године постао и седиште архиепископије. Могући утицај на статус и изглед тврђаве могло би имати, међутим, рано успостављене црквене организације на овом простору и процес покрштавања. Браћа Ђирило и Методије кретали су се из Солуна од 863. године копненим путевима преко Бачке ка Моравској у циљу
покрштавања Словена. Уколико би се утврдило да је своју делатност Методије обављао у Бачу, то би морало имати директан утицај на његово градитељство у складу са статусом црквеног седишта. У литератури постоји мишљење да је 873. године забележена утврда у Бачу којом су господарили Авари, а коју су чинили ровови.
Након продора Мађара и формирања мађарске државе, извори дуго ћуте о Бачу. Угарски краљ Стефан I je при крају своје владавине основао жупанију чије седиште је било у Бачу и сматра се да је обновио и ојачао рушевине некадашње тврђаве додајући јој палисаду. Први помен Бача потиче из 1071. гoдинe. о значају Бача као града говори податак да је у њему угарски краљ Геза II провео Васкрс 1158. године. Да је Бач још у XII веку био заштићен водом, сведочи чињеница да је у рововима нађен новац угарског краља Стефана IV, који је владао само годину дана (1163), па то сужава и могућност када је овај новац могао доспети у њега. Из истог периода су нађени и остаци керамике. Средином XII века настају два описа Бача. О Бачу доноси податке арапски картограф и географ Абу Абдалах Мухамед ал-Идризи. Други опис настаје из пера Јована Кинама 1164. године, који га спомиње
у вези визaнтиjскo-угaрскoг сукoба. Ниједан од ових аутора међутим, не спомиње тврђаву у Бачу. Први помен тврђаве (burg) са подграђем (suburbium) у Бачу је из 1192. године.
Крајем XII века жупан Бача био је Калојан Анђео, син Маргарите, кћерке Беле III, кога је добила у браку са Исаком II Анђелом. Велика провала Монгола 1241. године довела је до тога да многи градови буду уништени, међу њима и Бач. Угарски краљ Бела IV подстиче да се око градова подижу зидине тј. да се подижу утврђени градови. Папа Иноћентије IV позива у свом писму острогонског и калочко-бачког
надбискупа да са свештенством и верницима помогну градњу тврђава уз Дунав. О значају Бача сведочи и податак да је наследник угарског престола Стефан 1267. године прогласио Бач својим градом. У тврђаву се смешта и столна црква као и боравиште надбискупа и каноника.
Већина аутора сматра, међутим, да први сигуран помен тврђаве у Бачу потиче тек из доба угарског краља првог из лозе Анжујаца – Карла Роберта I. Наиме, 1338. године тврђаву, која је припадала бачко-калочкој надбискупији, Карло Роберт I је заузео, да би је у току четири године проширио и утврдио, а након тога ју је, на захтев папе Бенедикта XII, вратио 1342. године надбискупији од које је отео. Овај свој поступак угарски владар је правдао пред папом потребом да се заштити од шизматичког краља – како је он називао српског православног краља Стефана
Душана. Грађена је као краљевски посед, под утицајем француске школе и обележена са два угарска грба уклесана у камени натпрозорник на југозападној фасади донжон куле.
Након пропасти српске средњовековне државе, линија одбране хришћанства померена је на север. Калочко-бачки бискуп Стефан Вардаи је од краља Ладислава V 1457. године добио дозволу за изградњу замка и утврђења. Изградња је трајала све до 1467. године. Краљ Матија Корвин је у Подунављу усталио одбрамбени појас према Турцима у виду појаса тврђава. Забележено је да је у пролеће 1463.
краљ боравио у Бачу и Футогу, обилазећи сабиралишта војске за рат на југу. Угарски краљ Владислав II је 1494. година Бач прогласио краљевским градом – цивитасом и ослободио становништво од плаћања царине и намета према великом жупану. Неколико пута краљ је боравио у Бачу, као гост Петра I Варадија, калочко-бачког надбискупа, који је у међувремену 1490. године, започео са обновом тврђаве у складу са развојем града, сада у повлашћеним условима. Након склапања примирја између Угарске и Турске, Петар I Варади, је од 1495. године наредних годину и по дана продубио корито Мостонге и остварио потребна проширења водених површина, у функцији удаљавања непријатеља од тврђаве. У то време почиње градња и обнова њеног унутрашњег дела. Обновљена је кула за становање, направљена канализација са свакога спрата. Ове отпадне воде су се сливале у једну јаму. Током археолошких ископавања нађени су архитектонски украси од теракоте која се по квалитету може мерити само са италијанском тога времена. Непосредно пре Варадијеве смрти 1501. године у утврђеном замку је завршена архиепископска резиденција. Ту су одржани и државни сабори 1464, 1499. и 1518. године. У јесен 1500. године, у току преговора са Венецијом око продужетка рата са Турском, краљ Владислав II је у Бачу сакупио војску и извршио смотру пред млетачким посланицима и другим дипломатама. Војска је бројала 10.000 краљевих коњаника и 2.000 коњаника великаша, међу којима је био и српски деспот Јован Бранковић.52 За заповеднике тврђаве су именовани 1520. године Ердељи (Erdelyi) Божидар и Миклош. Према попису који је обављен после смрти Гргура Франкопана између 1504–1520. године посаду су чинили заповедник – капетан и 4 стражара. Последњи који је изводио обнову непосредно пред Мохачку битку 1526. године био је бaчкo-кaлoчкoг нaдбискуп Пaвле Toмoриj. Овим активностима, у складу са значајнијим увођењем артиљерије у начин ратовања, тврђава добија отворе и барбакан. Након Мохачке битке његов кастелан је био Јован Долић из Ирига који је припадао кругу деспотице Јелене, жене Јована Бранковића и Иваниша Бериславића.
На Лазаријусовој карти Угарске из 1528. године укартиране су тврђаве у Бачу (латински Bachia) и Суботици. Представљене су вињетом готичког типа утврђења, са доминантном донжон кулом и нижим угаоним кулама.Непосредно пред пад под турску власт, 1526. године налази се у поседу цара Јована Ненада, а потом деспота Стевана Бериславића. Када су Турци 15. јула 1526. године заузели Петроварадин допрли су и до Бача. У јесен исте године султан је са војском дошао до Бача и запалио га. Tурци гa зaузимajу 1529. године без борбе и нaлaзe сe у њeму дo 1687.
гoдинe. У турско доба у тврђави је био гарнизон војске увек спреман да крене у борбу. Једно време је њиме управљао Иван Запоља.59 Био је и седиште нахије. Из периода турске владавине значајан је опис бачке тврђаве из пера путописца Евлије Челебије, настао 1665. године. По њему, Бач је удаљен 8 сати путовања од Сомбора, југоистично и до њега се путује бескрајном равницом. Одушевљен, назива га мађарским Бечом. Бележи да је седиште сегединског санџак-бега у јегарском ејалету. У рангу је кадилука од сто педесет акчи. У њему се налазе муфтија, представник шерифа, градски диздар, као и ћехаја, сердар будимских и јегарских јаничара, тржни надзорник, баџдар, повереник за царине, повереник за харач, грађевински надзорник. Посаду тврђави чини осамдесет војника пошто тврђава није на граници. Наводи да се тврђава налази на језеру и да је сазидана од цигле. На западној страни се налази капија и висећи мост преко опкопа. На обе стране моста су две велике куле чију снагу истиче. На кулама је осам одбрамбених шахи – топова. Изнад градске капије постоје такође две куле под куполама покривеним даскама. У самој тврђави се налазе кућа диздара, ћехаје, имама, мујезина, метербаше и тобџибаше. У великој кули на средини тврђаве је тамница коју чувају стражари. У близини ове куле се налазила Сулејманова џамија, а тврђава је имала и одводне цеви због подводног тла. Бележи још једну велику кулу окренуту према језеру са одмаралиштем које пореди са царским. Наводи да је то дворац, у коме се скупљају сви просвећени и искрени пријатељи града да се одморе и разоноде. Од наоружања у кули – двору налазе се високи шахи – топови, постављени да је чувају са све четири стране. Истиче да се непријатељ може видети са велике удаљености. Површина утврђења и његове околине је седам стотина корака.
По уласку аустријске војске 1689. године, Бач је добио сталну војну посаду коју су сачињавали досељеници из Босне, чији је капетан био Ђура Видаковић, који је имао и сам кућу у тврђави. Последњи сачувани изглед тврђаве пре рушења, настао 1698. године, налази се у збирци карата бечког Ратног војног архива. У буни 1704.
гoдинe Ракоцијеве трупе су спалиле тврђаву, а царски војни заповедник Флук је 1705. године докрајчио утврђење.
На карти из 1821. године уцртана је тврђава Bacs јасно дефинисане петоугаоне основе. На апел жупана Јожефа Рудића, надбискуп Klobusiczki је 1842. године наредио да се спречи даље пропадање тврђаве.
Тврђава у Бачу има основу неправилног петоугла са истуреним кулама у угловима међусобно повезаним зидовима. У средишњем делу, налази се донжон кула. Ископавања су потврдила постојање резиденцијалне палате са снажним ступцима и контрафорима између куле са балконом и куле са капелом, цистерне уз саму донжон кулу, постојање улазне куле са препрекама у виду покретних мостова барбакана код улаза у тврђаву. Ова фортификација је изграђена од опеке, а камен је употребљен само за поједине елементе нпр. за конзоле одбрамбених балкона, прозорске оквире, ребра ребрастих сводова. Донжон кула је квадратне основе, са пет етажа: приземље, три спрата и поткровље – осматрачница. 


Тврђава Бач је веома важан вишеслојни локалитет и историјско место. Комплекс утврђеног замка са подграђем смештен је на оштром и дубоком бившем речном меандру Мостонге, на издигнутом терену који је некада био окружен водом. Историјски амбијент данас је значајно измењен. Изградњом хидросистема Дунав-Тиса-Дунав исправљено је корито реке Мостонге и обрађено као канал, чиме је тврђава са подграђем остала без воденог огледала. До тврђаве се сада из правца Бача стиже преко бетонског пешачког моста, проласком кроз Варош капију и улицу Бачке тврђаве, да би се код задњег реда куће скренуло у правцу севера и преко земљане рампе, на месту некадашњег покретног моста, нашло унутар утврђеног замка. Колски прилаз тврђави омогућен са пута Бач - Вајска, одакле се моћна здања од опеке са донжон кулом у дугом потезу уочавају и доминирају плодном бачком равницом. Правни статус: Тврђава Бач је стављена под заштиту државе на основу Решења Завода за заштиту и научно проучавање споменика културе НРС бр.1175/48 од 30.7.1948.године. Тврђава Бач, са подграђем, Улицом бачке тврђаве, је категорисана као културно добро, просторна културно-историјска целина од изузетног значаја ( " Сл. гласник РС" бр.16 /90).

Кратак историјат: Времe изградње очуваних тврђавских објеката до данас није у довољној мери расветљено. Терен на коме је смештена просторна целина важан је археолошки локалитет. На простору под темељима видљивих зидова утврђеног замка постојало је насеље из периода млађег неолита – пре шест миленијума, које је живело и у бронзаном, старијем гвозденом добу и латену, а постоје индиције за праћење Келта и живота у периоду касне антике током 3. и 4. века. Прва градитељска фаза везује се за период 1338 –1342. и угарског краља Карла Роберта Анжујског. Од средине 15. века започета је интензивна градња и прилагођавање новим ратним техникама у склопу ојачавања јужне границе пред турским освајањима.У овом периоду истичу се личности Иштвана Вардаија и Петера Варадија, чија се бискупка резиденција налазила унутар зидина, а који су заслужни за изградњу и уређивање овог комплекса.Турци су освојили тврђаву 1529. године и користили је све до ослобођења 1686. године, о чему сведочи и опис Евлије Челебија. Тврђава је минирана током Ракоцијевог устанка на почетку 18. века. Куће у подграђу су изграђене у другој половине 18.века.

Кратак опис: Основу утврђеног замка чини неправилни петоугаоник са истуреним кулама на угловима, које су међусобно биле повезане обимним бедемским зидом. Три очуване угаоне куле имају кружну основу, док су северозападна и улазна, пронађена током археолошких ископавања, четвороугаоне основе. Једини слободностојећи објекат унутар тврђаве је донжон кула, квадратне основе, смештена у источном делу тврђаве.

Иако је након минирања у значајној мери изгубљен физички интегритет зиданих структура утврђеног замка, сачувани елементи упућују на универзалну вредност архитектуре и сведоче о примени развијене фортификационе школе високе готике, са елементима ране италијанске ренесансе.

Резултати:
Истраживања, конзервација и рехабилитација Тврђаве Бач започети су, или тачније настављени након дуже паузе 2003. године. Уочени проблеми и стечена искуства били су језгро око којег се развио пројекат Векови Бача, да би потом послужили и као својеврсна истраживачка лабораторија – о томе како наслеђе очувати и одрживо користити, не угрожавајући при том његове суштинске вредности.

Свеобухватна истраживања показала су свој пуни значај и оправдање у околностима недостатка архивске грађе и великог степена дотрајалости и деградације материјала употребљених за изградњу бачког замка. Међутим, важно је истаћи да новостечена знања нису мењала приступ заштити и презентацији средњовековних структура, које су током трајања изгубиле више од 60% своје оригиналне структуре, што једино оправдава музејску презентацију културног добра.

Истраживања и њихов утицај на конзерваторски третман представљају се кроз појединачне објекате Тврђаве Бач, у чему посебно место припада Донжон кули. Прави се одређена разлика између зиданих структура сачуваних испод земље (које су ослобођене) од третмана видљивих остатака. Представљају се и активности везане за рехабилитацију комплекса, којима су стварани услови за одрживо коришћење Тврђаве
Бач.

Д О Н Ж О Н     К У Л А
Истраживања
Донжон кула је најдоминантнија и једина обновљена међу грађевинама бачког замка, која јасно указује на његову некадашњу моћ, монументалност и лепоту. По свом облику и величини основе (око 10/10m) спада у ређи тип донжон кула квадратног плана, без контрафора, који припада најстаријем типу зиданог стамбеног донжона, проистеклог из облика дрвених кула. Бачки дожон се налази у средишту најуже брањеног простора, лоциран независно од бедема, што је била главна одлика западноевропских фортификација. Ради се о главној кули, која је највероватније коришћена само за привремени боравак у случају одбране од опасности, за шта је била у потпуности опремљена (камин, магацин хране, бунар, нужник на свим етажама, машикуле на задњој етажи). Њена висина и позиција омогућавале су осматрање широке територије и мреже путева који су се сустицали у Бачу.

Нови миленијум и нове конзерваторе кула је дочекала без патоса и дела греда међуспратних конструкција, који су нестали у пожару 1993, и са јако оштећеним преосталим гредама, и кровном конструкцијом склоном паду. Недостајали су подаци о претходним интервенцијама, што је захтевало додатна истраживања и примену различитих метода документовања и мапирања. Поред облика крова, преиспитани су и други облици изведене током реконструкције куле 60-тих година 20. века, али они нису дали аргументе за промену изведених облика.

Конзервација
Конзерваторско-рестаураторски радови на Донжон кули отпочети су као интервентни, због нужности санације кровне конструкције. Облик крова је поновљен, а кровна конструкција ојачана са још једним појасом рожњача и дијагоналних укрућења, уз побољшања ослоначке зоне. Повећани су пресеци елемената кровне конструкције, грађа је ручно притесана, што је уз употребу старих дрвених и кованих веза допринело јединствености амбијента поткровне етаже. Кров је покривен старим бибер црепом, а на његовом врху је постављена метална заставица.

У ентеријеру су изведени обимни конзерваторско-рестаураторски радови којима су отклоњене штете и превазиђени проблеми настали као последица пожара, када је страдала унутрашњост куле, а стари материјали додатно оштећени. Међуспратне конструкције су обновљене на основу података in situ. Греде и патос су урађени од храстове грађе.

У условима деградације аутентичних материјала, али и оних који су коришћени током реконструкције, познавање старих и избор нових материјала за конзервацију били су од посебне важности. Рађена су и испитивања аутентичних малтера у ентеријеру и на фасади.

Остављен је и „рукопис“ конзерватора Векова Бача, између осталог у обликовању стрељачких дрвених капака, заставице, врата, подова, прозорских ниша са клупама. Елементи чији су облик или позиција оцењени као неутемељени у аутентичности, добили су стилски неутралне облике и материјализацију, као што је случај са улазним вратима у кулу на нивоу дворишта. Ова врата су задржана из практичних разлога и већ створене навике у коришћењу куле, иако постоји сазнање да је улаз био на вишим етажама.

Посебна пажња посвећена је интервенцијама потребним за испуњавање услови за безбедност у јавном коришћењу објекта. Пажљивим вођењем савремених инсталација није угрожена аутентичност и историјски амбијент куле. Примена старих техника и занатских умећа: зидарских, ковачких, тесарских, столарских имали су своје значајно место у овом захтевном подухвату, укључујући њихову популаризацију и повремену обуку. На овај начин, поред објављивања радова у научним и стручним публикацијама, у јавности је непосредно ширено знање и умећа стечена током конзерваторског третмана Тврђаве Бач.

Коришћење
Радовима на адаптацији Донжон куле створени су услови за њено јавно коришћење на савремен начин и укључење у културну и туристичку понуду Бача и шире територије. Донжон кула је данас оспособљена за вишенаменско коришћење, са сталном поставком археолошког материјала на две етаже: на другој, где је изложен камен и теракота и четвртој, где се налазе керамика, метал и стакло. У сутерен је смештен депо археолошког материјала са ископавања. Посебно је вредан амбијент собе са камином, где су одржани бројни сусрети стручњака и студената из Србије и иностранства (радионице, семинари, промоције, изложбе) и програми за баштинике. Посебно узбуђење током посете кули следи у сусрету са видиковцем, испод капе моћне кровне конструкције са кога се пружа широк поглед на равницу. Кула је постала филмска дестинација и омиљено место за туристичке посете. Културно-историјске и друштвено-економске вредности куле као културног наслеђа овде се прожимају на најбољи могући начин.

О С Л О Б А Ђ А Њ Е  Н А С Л А Г А  П Р О Ш Л О С Т И

Надземне зидане структуре на јужном делу утврђеног замка биле су готово у потпуности нестале. Овај део комплекса био је на удару оружаних сукоба и разарања, али и оних који су га у мирнодопско доба разграђивали и уништавали тражећи закопано благо. Опеку су људи користили за зидање нових грађевина, а камен за справљање креча, потирући тако податке о архитектури и о стваралачким дометима градитеља. Захваљујући Вековима Бача зидане структуре испод коте терена су кроз археолошка ископавања постепено ослобођане, да би потом биле и заштићене од даљег пропадања, презентоване и оживљене кроз коришћење. Сачуване зидане структуре изнад земље третиране су у складу са резултатима истраживања, сачуваним подацима in situ и расположивим финансијским средствима.

Цистерна

Кула капија утврђеног замка

Јужни и југоисточни бедем

Истраживања остатака барбакана и моста

Остаци барбакана и моста конзервирани су и рестаурирани у циљу очувања изворних структура и презентације овог елемента одбране. Овде је симболично постављен улаз у комплекс са дрвеном преградом у којој се налазе приступна пешачка и колска капија. Остао је нерешен проблем санације и конзервације остатака надземних структура барбакана, који данас имају готово аморфни облик. Терен је знатно спуштен у односу на првобитну коту, тако да део темеља на источној страни више није у контакту са тереном. Свакако треба наставити са истраживањима и са техничком заштитом имајући у виду и став Хорватове да је барбакан у целом комплексу најинтересантније здање.

Т Р Е Т М А Н  З И Д А Н И Х  С Т Р У К Т У Р А
Монументалност некадашњих зиданих средњовековних структура утврђеног замка у Бачу данас је могуће, поред Донжона, спознати и на основу видљивих остатака Квадратне куле, Куле са капелом и Кружне куле са камени конзолама, као и бедема који су их некада повезивали и омогућавали комуникацију. Ове зидане структуре припадале су посебно брањеном северном и северо-источном делу комплекса, где су се још налазили и велика дворана, сала за јавне потребе, кухиња са економском зградом, данас сачувани у виду археолошких остатака испод земље. Враћање интегритета овим зиданим структурама, које се од 1704. године налазе у стању руине, представљао је сложен задатак, имајући у виду да су и даље изложене неповољним микроклиматским факторима, живим организмима... У периоду 2009 – 2015. у оквиру пројекта Векови Бача обављена су свеобухватна мултидисциплинарна истраживања, захваљујући којима је увећано знање о тврђавским објектима, о хронологији и начину њихове градње и узроцима деградације конструкције и материјала. Предузете интервенције обухватиле су превентивну конзервацију и рестаурацију у функцији консолидације угрожених зона, како би се комплекс могао безбедно користити.

Кула са капелом

Северна, квадратна кула

Кружна кула са каменим конзолама

Источни и североисточни бедем


Т Р Е Т М А Н   П О Д Г Р А Ђ А

Истраживања са циљем третмана простора и градитељског наслеђа подграђа.

За потребе израде Студије заштите ове просторне културно-историјске целине, обављена су теренска истраживања, која су обухватила историјат, порекло становништва, културу становања и грађења. Урађени су анкетни листови, који су потом попуњавани током вођења разговора са информаторима. Драгоцена грађа сакупљена је у виду старих фотографија. Обављено је техничко снимање свих окућница - основа и уличних фасада кућа. Појединим објектима, који су задржали већи степен аутентичности снимљена је и дворишна фасада као и пресеци и карактеристични детаљи (декоративна пластика, столарија), што чини базу података за (ре)валоризацију и утврђивање смерница и конзерваторских услова.

Активности на истраживању подграђа и изради планске документације настављена су 2007. кроз партнерску сарадњу са Италијанима у оквиру пројекта Локални развој на бази вредновања наслеђа, као деле пројекта I.Ne.P.S. Идеја о изради Плана боја, настала је као резултат преношења искуства италијанског партнера - Територијалног пакта Алто Белиће Корлеонезе са Сицилије у очувању и уређењу историјских амбијената. Истовремено, са израдом Плана боја рађено је на идејном решењу за кућу под бројем 12, која се од 2006. године налази у власништву Фонда „Векови Бача“. Кућа је била у рушевном стању, напуштена дуже од две деценије, а прилика да се крене у њену обнову схваћена је као отпочињање процеса ревитализације подграђа. Након истраживања и сагледавања улоге и потреба у оживљавању ове просторне културно-историјске целине, решено је да се у дну предметне локације изгради нови објекат - вишенаменски центар. Израђени су и темељи за реплику традиционалне куће од набоја, чија ће изградња бити искоришћења за оживљавање старих заната и обуку, као и за популаризацију еколошког аспекта коришћења локалних сировина. 

Поделите страницу!

ТУРИСТИЧКА ОРГАНИЗАЦИЈА ОПШТИНЕ БАЧ

Адреса: Трг Др Зорана Ђинђића 4, 21420 Бач
Тел: +381 (0) 64 85 11 926
Емаил: turizambac@gmail.com

BAČ
TOURISM ORGANISATION

Address: Trg Dr Zorana Đinđića 4, Bač 21420
Phone: +381 64 85 11 926
Email: turizambac@gmail.com

This site was created with Mobirise