Крајем 19. века и почетком 20. века индустријска архитектура у Војводини доживљава брзи напредак, што је одраз регионалног развоја Аустроугарске, у чијем је саставу Војводина налазила. Поред прехрамбене произвoдње и производње грађевинског материјала, посебан вид привредног развоја представљала је изградња инфраструктурних система: мрежа путева и железница, канала и пратећих објеката за регулацију водотока (црпне станице, уставе, преводнице, мостови). 

Црпна станица „Плавна“ грађена је у периоду 1090. године до 1912. године, својевремено је представљала значајан помак и јединствени пример те врсте, у техничко-технолошком смислу, на читавом Балкану. Иако је грађена по типском пројекту, пре свега као утилитарна структура, црпну станицу карактеришу значајни стилски елементи сецесије, као и традиционалне руралне архитектуре и занатства. Пред изазовима какве у ревитализацији представљају велики индустриjски комплекси, овакве куће-машине често бивају занемарене. Опремљена оригиналним погоном и још увек у функцији, црпна станица већ читав век одолева времену и доминира околним руралним пејзажем.